Руски грађански рат

Дуг, исцрпљујући рат и велики људски и материјални губици довели су до грађанске Фебруарске револуције, којом је цар Николај II приморан да абдицира. Монархија је замењена климавом коалицијом политичких странака које су се прогласиле Привременом владом. Поред ње је постојао и Петроградски совјет, који је држао власт кроз демократски изабрана већа радника и сељака, званих совјети. Деловање нових власти је само продубило кризу у држави. На крају је Октобарском револуцијом, коју је предводио бољшевички вођа Владимир Лењин, збачена Привремена влада и дата пуна власт совјетима, што је довело до оснивања прве социјалистичке државе на свету. Уследио је грађански рат између антикомунистичког Белог покрета против новог совјетског режима и његове Црвене армије. Бољшевичка Русија је изгубила територије Украјине, Пољске, балтичких земаља и Финске потписивањем Брест-литовског мира којим су окончане непријатељства са Централним силама у Првом светском рату. Силе Антанте су покренуле неуспешну војну интервенцију као подршку антикомунистичким снагама. У међувремену су бољшевици и белогардејци вршили депортације и погубљења једних других, која су позната као Црвени и Бели терор. До краја грађанског рата руска привреда и инфраструктура је била тешко оштећена. Милиони белих су емигрирали, а поволшка глад 1921. је однела до 5 милиона живота.

Извор: www.wikipedia.com